Prvu ploču benda Velvet Underground ste kupili 1998. godine. Da li je tada počela vaša fascinacija sa Niko?
Ono što me je tada iznenadilo je bio taj moćni glas za koji sam isprva mislila da je muški. Ipak, više su me fascinirali njeni kasniji radovi, kada sam poslušala muziku iz doba njene samostalne karijere, kao i njena energija i ironija u intervjuima koje je davala. Novinari su joj konstantno postavljali pitanja o vremenu uspeha benda Velvet Underground, sigurni da je to najsvetliji period njenog života, dok im je ona jasno stavljala do znanja da želi da priča o svojoj sadašnjoj muzici.
Smatram da mlade žene mogu da se poistovete sa ovim filmom zato što Niko govori o banalnosti pretpostavke da morate biti srećni kada ste mladi. Kada sam ja imala 25 godina osećala sam taj pritisak da moram da budem srećna, a to nije tako jer je život jedan proces, a ne samo trenutak.
Kako je izgledao proces preprodukcije?
Skupljala sam različite situacije iz razgovora sa njenim sinom(koji je inače i vanbračni sin Alana Delona), menadžerom i drugim ljudima koji su je poznavali. Iz toga sam se trudila da gradim scenario, a naravno bazirala sam strukturu i na pesmama. Nakon što sam odslušala sve Nikine pesme izabrala sam par za koje sam mislila da dobro predstavljaju različite momente u njenom životu. Zatim sam imala mnogo proba sa glumcima, odnosno prolazili smo kroz scenario zajedno i menjali dijaloge i uvodili nove stvari. Ključna stvar koju sam radila sa Trinom bilo je snimanje pesama pre snimanja filma.
Trina je bila pevačica kada je bila mlađa, osvojila je drugo mesto na Evroviziji kada je imala 16 godina i njena pesma je bila hit u Danskoj. Ima odličan glas i zna mnogo o životu na turneji, ima muzičara u sebi. Radile smo na njenom glasu i pokretima, bilo je veoma zabavno stvoriti jednu svoju Niko. Za naš proces rada bilo je bitno da ostavimo pravu Niko po strani, iako je film inspirisan njom. Sviđala mi se ideja rearanžiranja pesama sa jednim italijanskim bendom, jer je za mene bilo nezamislivo da Trina otvara usta na Nikin glas.
Izabrali ste format 4:3 koji se retko pojavljuje u savremenom filmu, kako je došlo do ove odluke?
Sa svojim direktorom fotografije sam napravila taj izbor, jer mislim da zaista ostavlja utisak osamdesetih godina. Trudili smo se da estetika filma podseća na sliku sa VHS kaseta formatom, kvalitetom slike i bojama. Takođe mi se dopala ideja da publiku ,,nateram'' da gleda film koji nije neka vrsta spektakla, već jednostavno o jednoj osobi.
Želela sam da ovaj film bude drugačiji od ostalih biografskih filmova koji su veoma slični: prvo je osoba nepoznata, zatim naglo dođe do vrtoglavog uspeha i onda sledi period dekadencije. Ja nisam videla priču moje glavne junakinje kao priču o ideji uspeha i neuspeha. Verujem da ti pojmovi zapravo ne postoje u pravom životu. Replika iz filma koja to opisuje je: ,,U životu sam bila i na vrhu i dnu i oba mesta su prazna.'' A život je zapravo nešto što se dešava između.
Jedna od najupečatljivijih scena jeste kada Niko govori da joj je drago što nije lepa, jer nije bila srećna dok je to bila. U srpskoj, a i mnogo drugih kultura veruje se da velika lepota nosi jednu vrstu uroka, da li mislite da je to slučaj i sa pričom o Niko?
Smatram da jeste za ženu koja ne želi da bude samo predmet gledanja, već kao Niko ima ambiciju da ostvari svoje projekte, da se bavi svojom muzikom. Ljudi često vide samo površinsku lepotu. Naravno, lepota je nešto što joj je otvorilo svetska vrata da uspe u svetu mode i preseli se iz zapadnog Berlina u Pariz. Ali ako ste lepa osoba iznutra to traje čitav život, dok lepota koja je potrebna za manekenstvo ne traje dugo i mislim da se u njoj ne uživa mnogo. Niko i u filmu govori koliko uživa u hrani, a kao manekenka morala je da bude rob svoje spoljašnosti.
Da li imate savet za mlade režiserke?
Mlade režiserke, potrebno je samo da zaista budete režiserke. Da imate hrabrost da ne odustanete jer je filmska industrija težak svet za sve, ali pogotovo za žene. Ponekad nam nedostaje energije zato što pomislimo da je ovo muški posao, ali tada se setite da to nije istina.
