.jpg)
Rediteljka filma Prorok na gori, Ju Jung Ji, ujedno je i budistička monahinja, Daehae. Bila je gost 46. FEST-a, što smo iskoristili da joj postavimo nekoliko pitanja.
-U svom filmu pokrećete veoma značajna filozofska pitanja, pa nam recite koliko je za Vas lično bilo iskušenje raditi ovaj film?
Ja već dvadeset godina pokušavam da učim ljude kako da žive život na jedan lep i čist način, a u tom cilju potrebno je da spoznaju svoju suštinu. Tome nas uče svi veliki proroci, između ostalog Buda i Isus, odnosno uče ljude šta je suština njihove čovečnosti. Ovaj svet se sastoji iz suštine i forme, koje imaju različite osobine, suština je svemoguća, predstavlja moć, beskraj, stvaranje svega mogućeg, bez ikakvih granica, dok je forma, oblik, bez moći i nosi krivicu. To možemo opisati jednim poređenjem između papira i broda od papira. Dok je papir suština od koje je taj brod napravljen i od papira mogu da se naprave i druge stvari, drugi oblici, cveće i tako dalje, on nema nikakvu snagu ni drugo značenje. Ljudi često ne odvajaju ove dve stvari i ne razmišljaju o tome šta je suština, već razmišljaju samo o formi. Otuda imamo i veoma komplikovana pitanja, između ostalog i zašto nas je Bog stvorio ovakve kakvi jesmo, zašto je ljudima dao zabranjeno voće, da se u tu zamku uhvate Adam i Eva. To su velika univerzalna pitanja koja niko ne može da reši. Zbog ovih pitanja i izbijaju verski ratovi, tako da sam ovaj film snimila da pokažem da su čovek i Bog isti, da se ne mogu odvojiti i da je njihova suština ista.
-Kako ste se, kao budistička monahinja, odlučili na snimanje filmova?
Kao što sam rekla, pokušavam da učinim svet boljim mestom, u kome će ljudi živeti lepše i čistije. To mogu učiniti ako pronađu svoju suštinu. Film je veoma efikasna i moćna alatka u širenju ove poruke.
-Vaše junake, a to je osam studenata teologije, smeštate u jednu pećinu. Zašto ste se odlučili da ih izopštite iz tog naučnog centra i smestite u pećinu?
Pećina je simbol mraka koji vlada u ljudima, simbol njihove krivice i greha i u tom mraku oni mogu da pokušaju da pronađu svetlost. Tako da da, pećina je simbol.
-Kako ste odabrali glumce za ovaj film?
Odabrala sam ih najviše po izgledu. Oni su morali biti lepi, ljubazni, čistih lica koja ulivaju poverenje, s obzirom na to da su u pitanju budući sveštenici.
-Pokreću se i pitanja nauke u Vašem filmu, i o odnosu nauke i religije. Vaši junaci kao da se poigravaju šaleći se sa teleskopom Habl i njegovim naučnim dostignućima. Kakav je zapravo danas odnos vere i religije, s jedne strane, i nauke s druge?
Nema razlike između nauke, vere i religije. Po budističkom verovanju, znati, razumeti i verovati je jedno te isto. Vera je prvi korak od ta tri. Suština je nevidljiva, tako da ljudi imaju problem da je razumeju. I pošto je nevidljiva, prvi korak u pravcu njenog razumevanja jeste da veruju. U svakom slučaju, potrebno je da forma pronađe svoju suštinu i da joj se vrati, kao u primeru sa brodom od papira. Brod od papira bi trebalo da se vrati svojoj suštini, a to je u ovom slučaju papir. Čovek prvo treba da počne da veruje u suštinu, da je pronađe, a onda da pokuša da joj se vrati. Taj postupak se zove nauka. Dakle verovati, zatim pronaći suštinu i vratiti joj se, a ne držati se slepo forme. Kada se problem analizira samo na površini, teško ga je rešiti. Da bi se rešio, potrebno mu je naći srž, a taj proces se zove nauka.
-Ovo je Vaš drugi film o četiri sveca. Prvi je bio Sokrat, sada ste se bavili učenjem Isusa. Koji je Vaš sledeći projekat?
Sledeći će biti film o Budi, a zatim Kunu, jednom kineskom svecu.
