Za sada ne smete da otkrivate utiske o pojedinačnim filmovima, ali kako Vam se u celini čini ovogodišnja selekcija Mladena Đorđevića za program Granice?
Opšti utisak je da se tu pojavljuju neki interesantni filmovi. Međutim, očekivao sam da će biti mnogo više filmova koji se bave filmskom estetikom i pomeranjem granica u tom smislu, koji se bave poetikom na filmu. A pojavili su se neki filmovi koji kao da imaju za cilj da bizarnošću tema plene pažnju. Takvi filmovi, po mom mišljenju, jesu vredni da ih pogleda neko ko je stručan da se bavi filmom i da razmišlja o tome. Ipak, filmovi koji samo bizarnošću nastoje da pređu granice nisu baš za ovakvu vrstu festivala.
Po kojim kriterijumima ćete ih ocenjivati pri dodeli nagrade?
Bitno je kako se autori bore da pronađu novi filmski jezik, da prevaziđu granice na planu estetike. Sam izbor tema nije mi fokus, već to kako menjaju naš pristup filmu, kao nekada Kjubrikova „Odiseja u svemiru“. Jedan od ključeva takođe je da li određeni film može da komunicira sa gledaocima. Dakle, vrednovaćemo estetiku, ali i potencijal da dođe do publike.
U ovom programu su zajedno igrani i dokumentarni filmovi. Da li je to možda previše brisanja granica?
Ne, zato što dokumentarni film u poslednje vreme stiče sve veću popularnost. U zemljama koje stvarno vole i neguju film, u Francuskoj pre svega, dokumentarni filmovi su negde čak i popularniji od igranih kod pravih filmofila. Ovo vreme je iznedrilo tu vrstu publike i za nju su ti dokumentarci jako važni. Po mojoj oceni, postoje čak bolji dokumentarni od igranih među onima koje sam gledao do sada. Uzbudljivo je kada shvatite da sve praktično može da bude tema filma, nema više tabu tema. A da li će biti distribuiran za širu javnost, to je drugo pitanje. Ipak, smatram da će dokumentarni filmovi, pogotovo oni koji se bave istraživanjem biti filma i koji pokušavaju da teme daju na autorski način, vremenom postajati sve više egal sa igranim filmom.
Kako biste ocenili srpsku produkciju iz vizure Granica, da li je ona više mejnstrim ili više istraživačka?
Za naš film ne može da se kaže da je mejnstrim, mada postoje napori autora da urade komercijalni film. U ovom trenutku se bije velika bitka da se naša publika vrati u bioskope na domaći film. Međutim, kako sada stvari stoje, to će biti jako teško. Već dugo nismo imali neki film koji je privukao toliko publike kao nekada rekordna „Zona Zamfirova“. U tom periodu desilo se još nekoliko vrlo gledanih filmova. Ono što sada imamo jesu neki autorski filmovi koji se probijaju do nekih stranih festivala koji pokušavaju da daju neku novu sliku. Mi smo svetu utoliko interesantni ukoliko se radi o detekciji jedne regije, nekog načina mišljenja, mentaliteta. Ali ti naši autorski igrani filmovi i dalje ostaju u okvoru nekih malih pokušaja. Nije se dosta dugo pojavio naš film koji je napravio veliki bum u svetu.
Možete li da navedete neki srpski film iz novije produkcije koji biste uvrstilu u Granice, po kriterijumima te selekcije?
Kako da ne, film Mladena Đorđevića „Život i smrt porno bande“ bi tu odgovarao. To je pravi primer, posle Žike Pavlovića i crnog talasa u kojem smo imali autore koji su bili hrabri da pređu te neke filmske granice. Mladenov film je bio praktično rodonačelnik u toj kategoriji da progovori o tabu temama na jedana hrabar i nov način. Fest je osnovan kao revijalni festival festivala, ali već četvrtu godinu zaredom ima takmičarski karakter.
Šta mislite o tom konceptu i šta Vama znači Fest?
Mislim da je to jako dobar koncept, jer je revija, kakav je bio Fest ranije, izgubila svoju funkciju. Mada sam starija generacija, i ja sam gledao neke filmove pre nego što dođu do Oskara ili Festa, na različite načine, tako da koncept revije nema više smisla. S druge strane, kada se na špici jednog filma pojavi da je dobio nagradu bilo kog festivala, da li su to Karlovi Vari, Fest ili Berlinale, to mnogo znači za njegov plasman. Po meni je odlično što sada svi filmovi koji se pojave u nekom od tri takmičarska programa Festa imaju šansu da dobiju neku nagradu i da se ona uzida u budući život tog filma. Što se tiče značaja Festa za nas, pa to je u svakom slučaju jedan veliki praznik. Fest je mesto gde se okuplja to pleme ljudi koji vole film, da se sretnemo, razmenimo mišljenja, da se pronađemo međusobno.
